2. Јер, ко говори чудним језиком, не говори људима, него Богу. Нико га, наиме, не разуме, пошто Духом изговара тајне.
3. А ко пророкује, људима говори: изграђује их, бодри и теши.
4. Ко говори чудним језиком, самога себе изграђује, а ко пророкује, изграђује цркву.
5. Желео бих да сви говорите чудним језицима, али још више да пророкујете. Онај ко пророкује већи је од онога који говори чудним језицима, осим ако тај не тумачи цркви ради изграђивања.
6. Ако сада, браћо, дођем к вама и говорим чудним језицима, шта вам то користи ако вам не изнесем неко откривење, или спознање, или пророштво, или поуку?
7. Па и беживотне ствари које производе звук, на пример свирала или китара, ако не дају разговетне тонове, како да се зна шта се свира на свирали или китари?
8. Или, ако труба производи нејасан звук, ко ће се спремити за бој?
9. Тако и ви, ако језиком не говорите јасно, како ће се знати шта се говори? Говорићете у ветар.
10. Иако на свету има толико разних звукова, ниједан није без значења.
11. Ако, дакле, не знам значење звука, бићу туђинац саговорнику, а саговорник туђинац мени.
12. Тако и ви, пошто чезнете за духовним даровима, трудите се да њима обилујете ради изграђивања цркве.
13. Стога, ко говори чудним језиком, нека се моли да може да га тумачи.
14. Јер, ако се молим чудним језиком, мој дух се моли, а мој ум је неплодан.
15. Шта, дакле, да радим? Молићу се духом, али молићу се и умом. Певаћу духом, али певаћу и умом.
16. Јер, ако захваљујеш Богу духом, како да неупућени каже »амин« на твоје захваљивање, кад не зна шта говориш?