19. Али, у цркви ћу радије да кажем пет речи својим умом, да и друге поучим, него десет хиљада речи чудним језиком.
20. Браћо, не размишљајте као деца, него у опакости будите нејач, а у размишљању одрасли.
21. Записано је у Закону:»Туђим језицима и уснама странацаговорићу овом народу,али ни тако ме неће послушати«,каже Господ.
22. Према томе, чудни језици нису знак за вернике, него за невернике, а пророковање није за невернике, него за вернике.
23. Ако се, дакле, сва црква окупи заједно и сви говоре чудним језицима, па уђу неупућени или неверници — зар неће рећи да булазните?
24. Али, ако сви пророкују, па уђе неки неверник или неупућени, све га прекорева, све га осуђује,
25. тајне његовог срца излазе на видело, па ће пасти ничице и поклонити се Богу, изјављујући: »Бог је заиста у вама!«
26. Шта, дакле, браћо? Када се окупите, сваки од вас има псалам, или поуку, или откривење, или језик, или тумачење. Нека све то буде за изграђивање.
27. Ако неко — двојица, највише тројица, и то један за другим — говори чудним језиком, један нека тумачи.
28. А ако нема тумача, нека онда тај ћути у цркви; нека говори само себи и Богу.
29. Од пророкâ, нека говоре двојица или тројица, а остали нека расуђују.
30. Али, ако неком другом ко ту седи дође откривење, онај први нека ућути.
31. А сви можете, један по један, да пророкујете, да сви буду поучени и сви ободрени.
32. Пророчки духови се потчињавају пророцима,