14. Јер, ако се молим чудним језиком, мој дух се моли, а мој ум је неплодан.
15. Шта, дакле, да радим? Молићу се духом, али молићу се и умом. Певаћу духом, али певаћу и умом.
16. Јер, ако захваљујеш Богу духом, како да неупућени каже »амин« на твоје захваљивање, кад не зна шта говориш?
17. Ти, додуше, лепо захваљујеш, али се други не изграђује.
18. Захваљујем Богу што више од свих вас говорим чудним језицима.
19. Али, у цркви ћу радије да кажем пет речи својим умом, да и друге поучим, него десет хиљада речи чудним језиком.
20. Браћо, не размишљајте као деца, него у опакости будите нејач, а у размишљању одрасли.
21. Записано је у Закону:»Туђим језицима и уснама странацаговорићу овом народу,али ни тако ме неће послушати«,каже Господ.
22. Према томе, чудни језици нису знак за вернике, него за невернике, а пророковање није за невернике, него за вернике.
23. Ако се, дакле, сва црква окупи заједно и сви говоре чудним језицима, па уђу неупућени или неверници — зар неће рећи да булазните?
24. Али, ако сви пророкују, па уђе неки неверник или неупућени, све га прекорева, све га осуђује,
25. тајне његовог срца излазе на видело, па ће пасти ничице и поклонити се Богу, изјављујући: »Бог је заиста у вама!«
26. Шта, дакле, браћо? Када се окупите, сваки од вас има псалам, или поуку, или откривење, или језик, или тумачење. Нека све то буде за изграђивање.
27. Ако неко — двојица, највише тројица, и то један за другим — говори чудним језиком, један нека тумачи.