13. Јер, сви смо једним Духом у једно тело крштени — било да смо Јудеји или Грци, било да смо робови или слободни — и сви смо једним Духом напојени.
14. А ни тело није један, него много удова.
15. Ако нога каже: »Пошто нисам рука, не припадам телу«, зар због тога не припада телу?
16. Ако ухо каже: »Пошто нисам око, не припадам телу«, зар због тога не припада телу?
17. Када би цело тело било око, где би био слух? Када би цело тело било ухо, где би било чуло мириса?
18. Али, Бог је сваки поједини уд распоредио по телу по својој вољи.
19. Када би све био један уд, где би било тело?
20. Овако, има много удова, али само једно тело.
21. Не може око да каже руци: »Не требаш ми«, ни глава ногама: »Не требате ми.«
22. Штавише, много су потребнији они удови који се чине слабији.
23. И оне удове које сматрамо нечаснијима, окружујемо већом чашћу, и с непристојним удовима пристојније поступамо,
24. док с пристојнима то није потребно. Али, Бог је саставио тело, па је већу част дао оном уду који је нема,
25. да у телу не буде раздора, него да се удови једнако брину један о другом.