11. Али, у Господу, нити је жена без човека, нити човек без жене.
12. Јер, као што је жена постала од човека, тако и човек постаје кроз жену, а све је од Бога.
13. Сами просудите: да ли приличи жени да се гологлава моли Богу?
14. Зар вас и сама природа не учи да је за човека срамота да има дугу косу,
15. а ако жена има дугу косу, да је то њена слава? Јер, коса јој је дата уместо вела.
16. Ако је коме до препирања, ми немамо такав обичај, а ни Божије цркве.
17. Дајући вам ова упутства, не могу да вас хвалим, јер се не састајете набоље, него нагоре.
18. Пре свега, чујем, а донекле и верујем, да, када се састанете у цркви, међу вама има раздорâ.
19. Додуше, и треба да постоје разлике, да се покаже који су међу вама прекаљени.
20. Када се, дакле, састанете, ви не једете Господњу вечеру,
21. пошто свако, док једете, прво узима за себе своју вечеру, па један остане гладан, а други се опије.
22. Зар немате куће, да тамо једете и пијете? Или презирете Божију цркву и постиђујете оне који немају? Шта да вам кажем? Да вас похвалим? У овоме вас не хвалим.