15. Они же вопияху: возми, возми, распни его. Глагола им пилат: Царя ли вашего распну? Отвещаша архиерее: не имамы царя токмо кесаря.
16. Тогда убо предаде его им, да распнется. Поемше же Иисуса и ведоша:
17. и нося крест свой, изыде на глаголемое лобное место, еже глаголется еврейски голгофа,
18. идеже пропяша его и с ним ина два сюду и сюду, посреде же Иисуса.
19. Написа же и титла пилат и положи на кресте. Бе же написано: Иисус назорянин, Царь иудейский.
20. Сего же титла мнози чтоша от иудей, яко близ бе место града, идеже пропяша Иисуса: и бе написано еврейски, гречески, римски.
21. Глаголаху убо пилату архиерее иудейстии: не пиши: Царь иудейский: но яко сам рече: Царь есмь иудейский.
22. Отвеща пилат: еже писах, писах.
23. Воини же, егда пропяша Иисуса, прияша ризы его и сотвориша четыри части, коемуждо воину часть, и хитон: бе же хитон нешвен, свыше исткан весь.
24. Реша же к себе: не предерем его, но метнем жребия о нем, кому будет: да сбудется писание, глаголющее: разделиша ризы моя себе и о иматисме моей меташа жребия. Воини убо сия сотвориша.