15. Негли бо ради сего разлучися на час, да вечна того приимеши,
16. не ктому аки раба, но выше раба, брата возлюбленна, паче же мне, кольми же паче тебе, и по плоти и о Господе.
17. Аще убо имаши мене общника, приими сего якоже мене.
18. Аще же в чесом обиде тебе, или должен есть, мне сие вмени.
19. Аз павел написах рукою моею: аз воздам: да не реку тебе, яко и сам себе ми еси должен.
20. Ей, брате, аз да получу еже прошу у тебе о Господе: упокой мою утробу о Господе.