13. Пилат убо слышав сие слово, изведе вон Иисуса и седе на судищи, на месте глаголемем лифостротон, еврейски же гаввафа.
14. Бе же пяток пасце, час же яко шестый. И глагола иудеом: се, Царь ваш.
15. Они же вопияху: возми, возми, распни его. Глагола им пилат: Царя ли вашего распну? Отвещаша архиерее: не имамы царя токмо кесаря.
16. Тогда убо предаде его им, да распнется. Поемше же Иисуса и ведоша:
17. и нося крест свой, изыде на глаголемое лобное место, еже глаголется еврейски голгофа,
18. идеже пропяша его и с ним ина два сюду и сюду, посреде же Иисуса.
19. Написа же и титла пилат и положи на кресте. Бе же написано: Иисус назорянин, Царь иудейский.
20. Сего же титла мнози чтоша от иудей, яко близ бе место града, идеже пропяша Иисуса: и бе написано еврейски, гречески, римски.