34. Reče: "Duša mi je na smrt shrvana tugom. Ostanite tu i bdijte sa mnom."
35. Ode malo dalje i padne ničice. Molio se da ga, ako je moguće, mimoiđe strašni trenutak koji ga čeka.
36. "Abba, Oče!" molio je, "tebi je sve moguće. Otkloni ovu čašu od mene! Ipak, neka bude po tvojoj, a ne po mojoj volji."
37. Zatim se vrati trojici učenika i nađe ih spavati. "Šimune!" reče Petru. "Zar spavaš? Nisi mogao ni ure probdjeti sa mnom?
38. Ostanite budni i molite da vas ne bi svladala kušnja. Jer duh je spreman, ali je tijelo slabo."
39. Ode još jedanput i pomoli se istim riječima.
40. I opet ih po povratku nađe spavati jer su im oči otežale. Nisu znali što bi mu rekli.
41. Kad se treći put vratio, reče im: "Još spavate i odmarate se? Dosta je bilo! Kucnuo je čas! Ja, Sin Čovječi, predan sam grešnicima u ruke.