36. Eto, tvoja je sestrična Elizabeta u starosti začela sina. Zvali su ju nerotkinjom, a trudna je već šest mjeseci.
37. Jer Bogu nije ništa nemoguće!"
38. Marija mu reče: "Evo, Božja sam sluškinja. Neka mi bude kao što si rekao!" Anđeo tada ode.
39. Nekoliko dana poslije Marija požuri u gorski predjel Judeje,
40. k Zahariji. Uđe u kuću i pozdravi Elizabetu.
41. Na Marijin pozdrav Elizabeti poskoči dijete u utrobi, a ona se napuni Svetim Duhom
42. te glasno poviče: "Najblagoslovljenija si od svih žena i blagoslovljen je plod tvoje utrobe!
43. Kakve li časti da me posjeti majka mojega Gospodina!
44. Jer onog časa kad je tvoj pozdrav dopro do mojih ušiju, na tvoj je glas čedo u meni poskočilo od radosti!
45. Blago tebi jer si povjerovala da će se ispuniti što ti je rekao Gospodin!"
46. Marija tada reče: "Slavi duša moja Gospodina!
47. Duh se moj raduje u Bogu, mojemu Spasitelju!
48. Spomenuo se milostivo svoje neznatne sluškinje! Svi će me naraštaji odsad nazivati blaženom